Mehanika 2

Mehanika 2

Kolokvijum 1:

Kolokvijum 1:

Tri tipa zadataka: 

1.   Date jednačine kretanja (lakše)
2.   Data slika (treba naći jednačine kretanja)

3.   Specijalni tip (ne dolazi na ispitu, samo kod nekih profesora na kolokvijumu, dalji tekst ne važi za ovu grupu zadataka)

U svakom zadatku morate naći jednačine kretanja. Sve što se dalje u zadatku traži dobija se iz jednačina kretanja.

Najčešće se traže brzina, ubrzanje, poluprečnik krivine trajektorije, linija putanje, hodograf brzine, trenutak u kojem su brzina
ili ubrzanje maksimalni, pređeni put.

Tri tipa zadataka: 

  1. Date jednačine kretanja (lakše)
  2. Data slika (treba naći jednačine kretanja)
  3. Specijalni tip (ne dolazi na ispitu, samo kod nekih profesora na kolokvijumu, dalji tekst ne važi za ovu grupu zadataka)

U svakom zadatku morate naći jednačine kretanja. Sve što se dalje u zadatku traži dobija se iz jednačina kretanja.

Najčešće se traže brzina, ubrzanje, poluprečnik krivine trajektorije, linija putanje, hodograf brzine, trenutak u kojem su brzina ili ubrzanje maksimalni, pređeni put.

Kolokvijum 2:

Kolokvijum 2:

Dva tipa zadataka:

1.   Ravno kretanje krutog tela (kao drugi ispitni zadatak dolazi samo ovo, dalji tekst važi samo za ovu grupu zadataka)
2.   Složeno kretanje tačke (ovo na ispitu ne dolazi, čak ni na kolokvijumu kod nekih profesora)

Ravno kretanje. U svakom zadatku se traže brzina i ubrzanja određene tačke mehanizma. 

Brzine. Savetejum da uvek radite preko trenutnog pola. Kada god posmatrate telo, zapitajte se gde mu je trenutni pol. Onda mu nađite ugaonu brzinu. Kada imate te dve stvari, možete izračunati brzinu bilo koje tačke. Zatim pređete na sledeće telo, 
opet isto pitanje – gde su mu trenutni pol i ugaona brzina? I tako za svako telo.

Ubrzanja. Uvek računate ubrzanje “nepoznate” tačke preko ubrzanja “poznate” tačke (“poznata” tačka je termin koji koristim za tačku čije ubrzanje znam). Kada vektorsku jednačinu razvijete na x i y, ako dobijete 3 nepoznate (a to se u svakom zadatku barem jednom desi), onda ubrzanje te nepoznate tačke izrazite i preko druge poznate tačke. Izjednačavanjem jednačina dobiće se dve nepoznate (uvek).

Dva tipa zadataka:

  1. Ravno kretanje krutog tela (kao drugi ispitni zadatak dolazi samo ovo, dalji tekst važi samo za ovu grupu zadataka)
  2. Složeno kretanje tačke (ovo na ispitu ne dolazi, čak ni na kolokvijumu kod nekih profesora)

Ravno kretanje. U svakom zadatku se traže brzina i ubrzanja određene tačke mehanizma. 

Brzine. Savetejum da uvek radite preko trenutnog pola. Kada god posmatrate telo, zapitajte se gde mu je trenutni pol. Onda mu nađite ugaonu brzinu. Kada imate te dve stvari, možete izračunati brzinu bilo koje tačke. Zatim pređete na sledeće telo, 
opet isto pitanje – gde su mu trenutni pol i ugaona brzina? I tako za svako telo.

Ubrzanja. Uvek računate ubrzanje “nepoznate” tačke preko ubrzanja “poznate” tačke (“poznata” tačka je termin koji koristim za tačku čije ubrzanje znam). Kada vektorsku jednačinu razvijete na x i y, ako dobijete 3 nepoznate (a to se u svakom zadatku barem jednom desi), onda ubrzanje te nepoznate tačke izrazite i preko druge poznate tačke. Izjednačavanjem jednačina dobiće se dve nepoznate (uvek).

Kolokvijum 3:

Kolokvijum 3:

Četiri tipa zadataka:

1.   Slobodna tačka – bez centralne sile (jako jednostavni zadaci)
2.   Slobodna tačka – sa centralnom silom (teži samo zbog diferencijalnih jednačina)
3.   Vezana tačka – ravanski zadaci (treba dosta vežbe da vam prođe kroz ruku par “težih” fora koje se stalno ponavljaju)
4.   Vezana tačka – sa centralnom silom (lagani, bukvalno šablonski)

 

Četiri tipa zadataka:

  1. Slobodna tačka – bez centralne sile (jako jednostavni zadaci)
  2. Slobodna tačka – sa centralnom silom (teži samo zbog diferencijalnih jednačina)
  3. Vezana tačka – ravanski zadaci (treba dosta vežbe da vam prođe kroz ruku par “težih” fora koje se stalno ponavljaju)
  4. Vezana tačka – sa centralnom silom (lagani, bukvalno šablonski)

Mehanika 3

Mehanika 3

Kolokvijum 1:

Kolokvijum 1:

Pet tipova zadataka: 

1.   Centar masa
2.   Kinetički moment

3.   Kinetička energija
4.   Kinetički energija + centar masa
5.   Kinetička energija + kinetički moment
6.   Dif. jednačine ravnog kretanja (II Njutnov zakon + kinetički moment)
7.   Dif. jednačine ravnog kretanja + kinetička energija

Pet tipova zadataka: 

  1. Centar masa
  2. Kinetički moment
  3. Kinetička energija (dva podtipa, u konačnom i diferencijalnom obliku)
  4. Kinetički energija + centar masa
  5. Kinetička energija + kinetički moment (najčešći na ispitu)
  6. Dif. jednačine ravnog kretanja (II Njutnov zakon + kinetički moment)
  7. Dif. jednačine ravnog kretanja + kinetička energija

Kolokvijum 2:

Kolokvijum 2:

Tri međusobno nepovezana tipa zadataka:

1.   Oscilacije
2.   Centralna sila (jako retko)
3.   Relativno kretanje (najčešće)

Tri međusobno nepovezana tipa zadataka:

  1. Oscilacije
  2. Centralna sila (jako retko)
  3. Relativno kretanje (najčešće)

Kolokvijum 3:

Kolokvijum 3:

Jedan tip zadataka, uvek isti, uvek se isto traži. Samo se smenjuju fore.

Potrebno predzanje za kinetičku energiju (kao i ravno kretanje iz mehanike 2, ali ni blizu u tolikoj meri kao što se na
kolokvijumu 2 iz mehanike 2 to traži).

Jedan tip zadataka, uvek isti, uvek se isto traži. Samo se smenjuju fore.

Potrebno predzanje za kinetičku energiju (kao i ravno kretanje iz mehanike 2, ali ni blizu u tolikoj meri kao što se na kolokvijumu 2 iz mehanike 2 to traži).