Moja karijera “podučavanja” je odavno započeta. Trajala je kroz osnovnu školu, celu srednju i fakultet.

Što se faksa tiče, tu sam kolegama iz smene pomagao mehanike i matematike. Na taj način sam dobio dobar uvid šta ih najviše muči, koči, na šta da obrate pažnju… jednostavno sam razvio sposobnost da im sve to objasnim na jednostavan način.

To se najviše pokazalo kada sam u drugoj godini faksa držao privatne časove. Držao sam ih kratko (oko dva-tri meseca) i napravio sam niz dobrih rezultata. To sve možete videti u odeljku privatni časovi.  Morao sam da pauziram časove jer sam imao mnogo svojih obaveza.

Moram priznati da su me časovi malo i slomili, jer sam se za svakog pojedinca cimao kao da je jedini. Non-stop pisao odgovore na pitanja za neki zadatak kad god bi slali, trudio se da dam što veći doprinos. U periodu kada držim časove, mislim da mnogo više ljudi odbijem za časove nego što ih primim. Jer sam gotovo uvek prebukiran.

Časovi se uvek sastoje od toga da određeni deo ja pričam, a nakon toga student radi zadatke, a ja kontrolišem. E sad je to malo promenjeno – deo u kojem ja pričam je zamenjen video materijalom. U tom video materijalu sam radio i objasnio zadatke, ali je bitno da vi snimak pauzirate, odradite zadatak, pa tek onda nastavite snimak da proverite da li ste dobro uradili. 

Na kraju, samo još ovo da vam kažem: da li su vam privatni časovi neophodni? Apsolutno ne. Ako pratite profesora,  cimate ga kad god nešto ne kapirate, tražite konsultacije, možete to sami savladati. E sad, do vas je koliko ste spremni da izdvojite vremena, jer to jeste malo teži put…ali šta da vam kažem, mašinac ste upisali, a ne FON .